Holandija i Velika Britanija za nezavisnost Kosova, Rumunija protiv nje

U Palati mira u Hagu Rumunija je danas ocenila da je jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova narušila osnovne principe međunarodnog prava, dok su Holandija i Velika Britanija zastupale tezu da secesija Kosova nije protivna međunarodnom pravu.

Osmog dana rasprave u Međunarodnom sudu pravde predstavnici Rumunije su poručili da je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u suprotnosti s međunarodnim pravom i Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

"Srbija je u poslednjoj deceniji prošlog veka kršila osnovna ljudska prava stanovništva na Kosovu, ali u trenutku proglašenja nezavisnosti u februaru 2008. godine, Beograd nije imao nikakvu kontrolu nad Kosovom i nije bilo kršenja prava koja bi opravdala secesiju", izjavio je delegat Rumunije Kosmin Dinesku.

Prema njegovim rečima, Srbija je u februaru 2008. potpuno drugačija država u odnosu na 1999. godinu i odluka o proglašenju nezavisnosti ne može biti zasnovana na okolnostima od pre 10 godina.

Dinesku je sudijama Međunarodnog suda ukazao da je Kosovo imalo specifičan status u SFRJ i da u trenutku jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, SFRJ nije postojala već 16 godina.

"Raspad SFRJ je okončan 1992. godine, a Kosovo je od tada bilo sastavni deo Srbije i nije bilo entitet sa pravom na samoopredeljenje koje bi opravdalo secesiju", naglasio je Dinesku.

Sa druge strane, Holandija je ocenila da je narod Kosova imao pravo na samoopredeljenje i otcepljenje od Srbije "zato što su vlasti u Beogradu godinama sistematski kršile građanska i ljudska prava Albanaca".

Međunarodno pravo, stoga, dozvoljava proklamovanje nezavisnosti Kosova, jer kako je navela predstavnica holandske delegacije Lisbet Lajnzad, "narodi imaju pravo na samoopredeljenje kao 'poslednje sredstvo' kada im je to pravo uskraćeno unutar država, a sve ostale mogućnosti iscrpljene kroz pregovore i političke proces.

Ona je zaključila da su ti uslovi zadovoljeni u slučaju Kosova, navodeći da su kršenja prava Albanaca od vlasti u Beogradu - od ograničenja autonomije 1989. godine do organizovane kampanje zločina i proterivanja Albanaca 1999 - podrobno dokumentovana u izveštajima UN, rezolucijama Saveta bezbednosti UN i Haškog tribunala, a kako je navela "priznala ih je i Srbija u nastupu pred Međunarodnim sudom pravde".

"Posle takvih kršenja njegovih prava, nije se moglo očekivati od naroda Kosova da pristane da i dalje živi u sastavu Srbije", ocenila je Lajnzad.

Velika Britanija je tvrdila da međunarodno pravo ne reguliše pravo na secesiju, odnosno da je neutralno u odnosu na to pravo.

Poslednjeg dana rasprave, u petak, svoje argumente u prilog odbrane srpskih interesa izneće Venecuela i Vijetnam.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija zatražila je u oktobru prošle godine od MSP savetodavno mišljenje, odnosno stav o pitanju "da li je jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova, koju su izdale privremene institucije Kosova, u saglasnosti s međunarodnim pravom.

(Tanjug)